Kuja

Ne traži me očima,zalutaćeš u izobilju cveća,

a ja nisam neka retka biljka,ne mirišem na želju.

Ne dodiruj me nežno kao ostale,

nećeš osetiti svilu pod prstima,

kopriva sama po sebi je odbojna,

opasna,u ruke se ne hvata.

Ne razgovaraj sa mnom

kao da mi iza ćoška kule gradiš

i obećavaš kraljevstva,

sirotinja ima dostojanstvo

i kada prosi darove bira.

Udostoji se ponekad,

saberi,preispitaj,zapitaj,

oslobodi tog osećaja straha.

Prepoznaj me pod svojom kožom,

mali talog prašine sam postala,

neprimetna iza tebe sam ostala.

Tu sam se sakrila,prestravljena,

ko na silu oteta od tela,kidnapovana.

Tamo ti već jako dugo ližem rane,

gulim kolena ribajući podove

natopljene tvojim patnjama,

bacam magiju da te snovi pogledaju

da u dan uđeš sa osmehom,uspehom.

Ponestaje mi vazduha,

pod kožom tesnom od nemira,očaja,

više me ništa tvoje ne zanima,potresa,

jer pseto u lancima konačno zavija,ujeda.

Copyright © Balać Zorica