Pec,pec

Nemoj tako neiskreno krasti moj najlepši osmeh,

nikada ga ne prekidaj nepotrebnim glupostima,

zagrebaćeš po površini moje osetljive kože

opećiće te otrovi možda tebi ne namenjeni,

isplivaće kroz moju patnju i jad,vriskom.

Ne prekidaj moj let u snove kroz nepoznato,

ne seci mi krila u tom letu još neviđenom,

nije moja reč samo moja,ali nikada tvoja neće postati,

ima i moja reč svoj neukaljani ponos,pravo,

dignute glave zaploviće slobodno kroz osude.

Vlasnik moje sreće odavno je poznat,ne brini,

samo ja gospodarim svojim krvavim srcem

i tajnama koje ono krije,sebično ih čuvam od takvih kao ti.

Ne čačkaj u nepoznate stvari,peckaju mesta gde diraš prstima,

kradeš mi samo moje istine,snove,maštanja,nade,

one se kriju u redovima koje samo pojedini osete.

Vrati se u svoj svet i ostani u njemu,vladaj spokojno,

svako je dovoljan sam sebi za nesreću,ne trebaš mi još i ti,

mani me se od srca ti poručujem,briši,nestani,teraj se.

Copyright © Balać Zorica