Zazelene oči kad ih tako bisto
upiješ pogledom u sebe,
zasijaju nebom pa im se vidik raširi
do granica koje samo srcem su merljive.
Koja je to mera koja
svojom toplinom grudi zaposedne,
nemire u stomaku leptirima talasa,
dah u mirovanju upali željom?
Ne krije žarom omamljena duša
da je čarobni trenutak bio taj
kad mirisi tvoje kose na obrazu
postadoše gospodari pegica
što zaplesaše radosne na licu.
Usne počeše da peckaju
kad tvoje ruke obgrliše vazduh
koji me okružuje,
kao da je jedini koji si ikada udisao.
Telo se uznemiri i zagreje od topline
koju emituju atomi tvoje kože
dok prolaziš kroz moj život kao pesma.
Nanižem bisere u veliki osmeh
kao cirkuski klovn na svom prvom nastupu.
Poklonim se publici i sijam za oboje
dok sve svećice ne pregore od strasti.
Preko noći uključim agregat od zvezda
koje si posejao na nebu meni u čast
da se slučajno ne izgubimo voleći se u mraku.
Copyright © Balać Zorica
Nema komentara:
Objavi komentar