Otkini flaster sa moje kože,
možda povuče promaja
kroz otvor što zjapi i bode ti oči
da ga pročačkaš prstima
i usput slučajno otkloniš kvar.
Možda zaigraš na kartu
dobrotvora pa mi kroz srce siđeš
do peta svojim rengenskim zracima
u potrazi za mrvicama sreće,
kao balavi dečkić koji se zaigrao
autićima u tuđem dvorištu.
Vikaću jako u pomoć
kada krenem da presvlačim
svoju kožu jer postaje pretesna
za još jednu simulaciju ljubavi.
Ujutro kada otvorimo žaluzine
ostaćemo kao puževi najureni
iz svojih staništa zbog neplaćene kirije.
Goli,prljavi i odbačeni.
Balać Zorica ©
Nema komentara:
Objavi komentar