Guši,para mozak,nepoznati miris,
kucnulo je na moja vrata,nepozvano.
Na silu udišem nešto što na ljubav sluti,
zavode me njegove boje,traže osmeh,
ali beži mi svaka misao,
okreće se od mene kao stranac,
ne volim goste bez pitanja.
Sunce me grebe po licu,ne prija,
oči se mršte i kapci sklapaju,
u rukama još osećam mraz prošle zime.
Pokušavam ga na silu osetiti u sebi,
nikada mi nije išlo laganje
ne mogu oterati tmurne misli
i neke strašne istine.
Po prvi put mu okrećem leđa
bez nade da ću se nasmejati
kada ugledam leptire
kako sleću na neke druge ljude.
Ovo ipak nije moje proleće!
Copyright © Balać Zorica
Nema komentara:
Objavi komentar