...Da li je misao život ili pesma?

Eh da mi je samo početi,

da ispljunem

ovaj gorak ukus cigareta i hladne kafe.

Da ostane u meni

ono što sam nekada bila ja.

A ne ova gomila jada,

što zivi da joj prođe dan.

Kašljem,

a pljujem samo na sebe

i ono što sam ostavila iza.

Rupu bez dna,

jamu mračniju od noći

i tužnu od vrisaka izgubljenih dečijih snova.

Nisam ja ljudski otpadak,

i oni imaju više samopoštovanja i vere od mene.

Reči još ne izrečene silaze u želudac,

pa dalje gde već treba i kako im volja.

U suprotnom smeru,kao i ja,

moj život,misli,pesme u glavi

nestaju kako dodje po mene san.

Povratiću,najače što mogu

da izbacim bar nešto iz sebe

što ce ličiti na korist.

Možda nekada uspem

oprati tu štroku što stružem

je sa zidova svoje utrobe.

Možda nađe put ta reč,

što tera me da samo u mislima pišem pesme

i živim u njima svoj prokleti život.

Nisam vam valjda ogadila cigarete i kafu?

Ne verujem.To sam samo ja...i moje misli,

a rečima se već odavno ne služim kako treba...

Balać Zorica