Smatraću te svojim neuspehom,promašajem,
dok ti budem gledala leđa u odlasku,
duboko uzdišući što nikako
nisam mogla da te promenim.
Nisam uspela da te zadržim
tu negde pored sebe,
da te saćuvam, pokažem ti
koliko još osmeha čuvam skrivenih,
koliko sam puna iznenađenja
kako si voleo da mi ponavljaš izazivajući me.
U meni spava i jauče
sva ljubav čuvana i upakovana
za nekoga ko je spreman
da je prihvati bezuslovno.
Nisam saznala da li si želeo baš toliko!
U tebi spava dečak koji
zatvorenih očiju juriša na vetrenjače
i kada to one nisu,
zbunjeno,namćorasto dete
u potrazi za nečijom pažnjom.
Da li si je prepoznao gledajući
me svakodnevno?
Jer i ja lutam svetom već jako dugo
i ne znam kako da pokažem
koliko mi je stalo da budeš srećan,
da budeš svoj a ipak voljen.
Ova ipak nije kao sve moje priče,
jer ti si drugačiji,divlje dete,
nezrelo,čudno,neshvaćeno,crna ovca.
Ja sam ti samo pružila ruku,
srce ti nisam otvorila,ne znam,
ne smem,zaboravila sam kako.
Plašila sam se da uplašiću te
svojim emocijama kojih ni
sama nisam svesna.
Sve do sada,kada osećam da odlaziš,
a ovo ostaje još jedna u nizu
mojih nedovršenih priča,
bez početka i bez kraja.
Samo ja i ti u sredini!
Balać Zorica
Nema komentara:
Objavi komentar