Otvoriću oči za sve buduće istine,širom,najviše!
Koliko se od mene zahteva učiniću
da očistim misli za neke nove pokušaje.
Ne odustaje se olako od ideje
kad sreća je nadomak ruke.
Ispunjavamo rečima sitne pukotine
naše duše da bi se jednog dana
pohvalili koliko smo ustvari celi?!
Koja je cena probuđene strasti
dugo čuvane pod jorganima kože?
Da li se želje pretvaraju u pohlepu
jer ne razumemo suštinu svega?
Pitanja postaju nevažna
kada odgovori više nemaju smisla,
tada progovori tamna strana u svima nama
i ukalja ono neuprljano
što blistalo je na licu,što leži na srcu,
a istina postane izvrnuta
kao smrdljive i stare bačene čarape,
ni malo privlačna.
Umijem se vodom da bih bolje videla,
da ne tražim prevodioca za očigledno.
Da li ću isto i razumeti ,e to je već druga stvar!
Copyright © Balać Zorica
Nema komentara:
Objavi komentar