Dlan

Zalutao trag, tu je kao podsetnik, mali ožiljak,

na dlanu zaostala kap vode sa kišnice mojih izgubljenih snova.

Tišina prekinuta tupim zvukom koji zapara uši već naviknute na muk.

Ništa više nije i neće ni biti kao onaj prvi osećaj

kada ti kroz telo struja poteče nežnije od dodira svile po koži.

Ispružim dlan da ponovo u vazduhu osetim tvoju ruku,

da napraviš još jednu dugačku šaru na njemu.

Da ona mala kap urezana jednom bude

i ostane podsećanje da sam probala da te zadržim.

Nada da vreme možda još uvek nije za nas isteklo.

Balać Zorica ©