Oktobar

Po ulici naokolo leži opalo žuto lišće,

šušti i ovaj oktobar pod mojim nogama,

podsmeva mi se svojim zubatim suncem,

a kiše još uvek ne padaju. Nije me sačekao.

Htela sam ovaj put uhvatiti isti korak sa njim,

zajedno osetiti vetar, oluje i kišu,

disati i iznova mu se radovati kao i svake godine.

U sebi nosi neki davni žar i magiju

za one koji još uvek veruju da čuda možda počinju na jesen.

Ponovo sanjam blato, u njemu izgubljeni tragovi

koraka jednog čoveka koji je davno otišao.

Zagrljaj, košavu na obrazu,

žmarce kroz celo telo, onaj miris zime u vazduhu.

I kesten koji čvrsto stežem u ruci.

Nije istina da je došla jesen, nimalo ne liči na nju,

namrštim se suncu, a u meni još uvek miriše onaj stari kesten.

Kao stranac, sa koferom u ruci, odlazi još jedan tuđi oktobar.

Balać Zorica ©