Jedne večeri...

Strpljivo sačekaću veče

da mi te donese sa toplim vetrom.

U tvojim očima skrivena do zore

potražiću malene zvezde da ih upitam

šta šapući ti dok sanjaš.

Na mekanom jastuku od tvoje kože

zanoćiću umornih ruku

koje su celu noć ostavljale tragove

svuda po tvome telu

da te pokislog od letnje kiše zagreju.

Pokriću te pesmom zrikavaca

da lakše utoneš u san

na izmaku teškog dana.

Bdiću nad tobom i kad kiše

najave dolazak oluje

i kad noć prigrli jutro,

ja dočekaću  da sunce

pokrije naše misli

i poželi nam novi dan.

Copyright © Balać Zorica