Svest

Koliko dugo mogu zadržati dah

kada zaronim u dubinu svoga ponora ?

Zaglavi se čovek u gomili stajskog đubriva

koje su godinama drugi lopatama nasipali

da skinu sa sebe greh neljudskosti

da bi tako oprali svoje krivice.

Ja ovako govnjava spiram već dugo

smrad sa sebe ne bih li povratila

nekadasnji sjaj i skinula nepravdu

nanetu mi dok sam stajala u pogrešnom redu

i čekala da mi čuda sa nebesa popadaju.

Sami smo sebi rake iskopali a drugi

su nam prijateljski pomagali da se lakše zatrpamo.

Sve vode ovoga sveta ne mogu odneti štroku

koja nam se pod kožu zavukla

i sada iz svih naših pora vonja

naša propast, na ustajalo,staro.

Komentari su nepotrebni,zabranjeni,

jer reči bi samo dodale ulje na vatru

lomače koja nam pod nogama stoji.

Dovoljna je samo manja varnica.

Dok bez trunke straha tonem u beznađe

sa telećim osmehom na licu jedino

što sa ponosom mogu reći

je da sam u ovom životu očuvala

svoj čist obraz i visoko podignut srednji prst.

I taj osećaj mi nikada ništa ne može zameniti.

Copyright © Balać Zorica