Klovnovska šarada

Ajde čik priđi sada ako smeš, ne ujedam zubima još uvek,

ovo moje rame bilo je oslonac mnogim mojim zabludama

što su se nekada ljubavima mogle nazvati

a sada se ( kao ) prijateljstvom zovu.

Da to sam ja, klovn, zabavljač, zamena,

nekako oduvek čekam na sve vas postrojene u redu

da vas podojim majčinim mlekom, po kosi pomazim,

obučem, po ramenu potapšem, smestim udobno u krevet

dok vas slušam kako na njemu ispovedate

svoje želje i hirove, ljubavi i promašaje.

Večita majka, sestra, drug, psihijatar,

šta li vam je to još bilo potrebno,

ah da, možda po potrebi ljubavnica?!

Ostavite me se više krpelji, okanite se, hej !

Ovaj ludi klovn ima još dosta toga da kaže,

da lupi rukom o sto, da vrisne i rastera sve crne vragove

što lažno se prestavljaju dok u moj zagrljaj sigurni tonu.

Ne prodajem više nikome savete za šaku vazduha,

poželim i ja da naslonim rame i utonem u njega,

da osetim sigurnost, da mi se povrati

sve ono što sam godinama nesebično davala.

Žao mi je pacijenti, psihijatrija je zvanično zatvorena,

potpisujem doktorski, iskusno, a moje srce je ponovo

otvoreno za nove izazove, drugačije i sigurnije od tih vaših.

Mante me se više slatkorečivosti, gotova je era promašaja,

vreme je da na nečem drugom vežbam materinski instinkt.

Ponosno dižem ruke u vis od svih vas "nesretnih".

Copyright © Balać Zorica