Topli vetar

Već dugo uporno kidam noktima slovo po slovo

sa svoje kože, kao gnojavu krastu

pokušavam da uklonim starog tebe,

i da udahnem prave reči za novog njega.

Još uvek tvoji tragovi svrbe i peku,

jer so koju nesvesno posipaš na rane

izvlačiš iz rukava kao kečeve

u najvažnijoj partiji svoga života.

Ali pogrešno misliš, osvrni se oko sebe, dovoljno je.

Kockaš se olako tuđim životima

i sebe ulažeš u parče ljubavi i mrvicu pažnje.

Ne želim da te jutrom umivam ne bi li progledao,

nije moj red, proveri najnoviji spisak.

Slep si dragi moj, pogledaj malo bolje,

sa tobom za istim stolom ne sedi više niko,

čak i miševi napuštaju brod koji tone.

I ne, ovaj put me nećeš povući za rukav sa sobom

jer snažan topli vetar duva mi u leđa

i najdraže reči su tu, nadomak ruke,

lepše i veće od šupljine koju za sobom ostavljam.

Dovoljno je samo da pružim ruke,već mi se osmehuju.

Copyright © Balać Zorica