Pomračenje

Kako u tamnu boju ove sadašnjosti umešati

neku živu boju budućnosti da san mi osveži ?

Kako pronaći to parče svetla, tu trunku snage,

što bi me kao zamena suncu možda zrakom ogrejala?

Nije čovek kamen, ali mu se pripišu loše osobine

koje vremenom poprimi jer postane neprimetan

i za sebe i za druge. Hladan i usamljen.

Meni još uvek ostaju neka nerešena pitanja,

neke osobe još uvek ostaju mi nepoznanica,

neke reči ostaju tu, zauvek neizrečene.

Strašno je sakriti kad zažare se obrazi,

slagati da nisam osetljiva na tvoje dodire,

jer osećam te telom tu pokraj sebe,

i težak uzdah kad otkineš iz grudi,

znam da ne smem ali ponovo te želim.

Ostaješ za mene velika zagonetka, ukrštenica.

Nerešiva jednačina sa dve nepoznate.

Skok u prazno sa nepoznatim ishodom. Misterija.

Polomila sam sopstvenu paletu boja

u strahu od sebe i svoje loše sreće.

I sada kao ukleta sedim i čekam

da se neko drugi usudi i umesto mene

uzme četkicu i oslika moj život

jer sama ne vidim dalje od nosa

i mraka kojim sam okružena.

Ali niko se do sada od straha nije usudio

da pogleda u nebo kad pomrači se sunce.

Balać Zorica ©