Sitne pitalice duše

Gde su te sitne reči zagubljene u trenutku otete želje,

kako će pronaći put do tebe,od koga su se po noći stidljivo skrivale,

zašto im je strah postao oružje a ne slobodna misao?

Borim se, bojim se i kao da zabranjujem sebi

da te udahnem u svoju pesmu i posvetim ti se

na jedini mogući način otkrivši ti svoje prave želje.

Poželim oživeti nemušte reči koje u rukama

plašljivo držim kao papirnatog zmaja

dok se vetar poigrava sa njima danima

a ja zbunjena ne kontrolišem ništa, ni sebe ni njih.

Kao i taj čudesni zmaj prepustiću se sledećem

udaru vetra, sudbini, i kuda me ponese život ići ću,

život koji sam odavno greškom zaboravila da živim voleći.

A zasigurno znam da je to jedino što želim. Da volim.

Copyright © Balać Zorica