Moj SUD O KUpovini duše (pesme) za želju

 

Dođi mi neznanče u ovu pesmu po noći,

jer ko za strah u mraku ne sazna živim se ne oseti,

laganim korakom da ne čujem u san mi se uvuci

oprobaj me,nije teško,nežnim mi rečima zagolicaj dušu

dodirni me prstima i oseti želju što piše ti pesmu,

zagrizi i udahni me u sebe svojim dahom.

Ali ne očekuj da olako ti prodajem sebe zarad želje

kada u meni čuči dete koje jedino srcem vidi.

Pesma je to, oseti je svojom dušom kada ti je šapnem na uvo,

naježi se, jer ova je samo tvoja od ljubavi satkana,

iz mraka je izronila na svetlost bez straha.

Pročitaj me, u pesmi sam ti dušu otvorila

pronađi njen smisao sakriven među redovima,

otkrij reči što su prošle noći u jorganima zagubljene

dok su pokušavale da te budnog otrezne

kada si mi objašnjavao šta je muška sujeta.

Ona sada dobija potpuno novi smisao za mene

trag ponude u vazduhu nevoljno štipa mi oči

tera me da od muke pišem, da silujem sebe

rečima što ih još ni osetila nisam,

dok tvoj osećaj požude u vazduhu još traje.

I ostavi me na kraju posle svega nedorečenu

jer ne shvataš da i sama sam od svojih reči satkana,

zbog tebe sam zaronila duboko u sebe, u nepoznato,

jer niko mi do sada takav izazov nije zadao

da napišem (prodam)  pesmu (dušu) za želju .

Copyright © Balać Zorica