Monolozi na pijaci

( sva cenkanja

  su doku

 - mentovana )

Kakvom li si to anđeoskom čarolijom na tren mi osmehom

očešao lice u prolazu kroz moje snove/životarenje ?

( mada više ni ne sanjam anđele, već đavole,

al ostade mi ožiljak na obrazu srušenog ponosa ).

Da li te je topli letnji vetar namerno

ili tek slučajem doveo u moj pesnički svet ?

( očajnički sam ga dozivala, igrala se veštičarenja,

a u slučajnosti više i sama ne verujem,

kažu ljudi srodne duše se nekako srećom/nesrećom pronalaze ).

Uvukao si mi u krhko, ranjeno telo nove boje,

boje životne radosti, boje nebeske duge,

naveo/zaveo da verujem u Tvoj drugačiji svet,

da ga gledam Tvojim očima gde je sve bilo moguće,

i da ga bar na kratko zavolim,

ma dobro je, nisi ti, sve sam ja sama, priznajem.

( a ko da dete zna da stane kad se jednom zaigra igračkom,shvataš ? )

Upalio si na kvarno,

( a kao da se ja nisam pitala,a kao nisam ? ! )

želje sakrivene ispod maske moje umorne duše.

( izazvana da na pijaci duša/pesama kupujem i prodajem

za male pare ljubav/strast, tako sam lepo nasela,

sa uživanjem se cenkala, milina trgovati ).

A onda iznenada kao što je i zalutalo

zubato sunce nestade, nebo promeni svoju odluku

i zamrači mi pogled kišnim i nemirnim olujnim danima.

( i sve opet postade crvljivo, isto, pusto, otužno,

tek jadno životarenje koje neki s ponosom život zovu ) .

Tek po negde na/u telu ostade trag/ožiljak

i na par sekundi upaljeno svetlo nade

u tužnim očima žene koja i dalje veruje u čuda

( jer ako ne veruješ u ljude kako ćeš se i sama čovekom/ženom nazvati,

jer ako ne veruješ u ljubav pa zašto onda uopšte postojiš/živiš, čoveče/ženo ? ).

A možda sam samo trebala da zatvorim oči na sve to

( odreknem se vida ),

da ugušim srce u grudima

( odreknem se sebe ),  

pa i sve da sam možda

( jer ne znam jesam li, ali jesam zar ne, reci ? )

pogrešno radila, opet bih ponovila to isto pogrešno, opet !

( pogrešno, ali moje, jer tako ja Volim, jer tako ja znam ).  

Ne žalim, ne želim, mada ustajem

umivena tišinom koja je iza tebe ostala

( e nju tek što ne volim,

škripi i lupa u šerpe nevidljivim kašikama glupave sudbine

i ama ništa, baš ništa mi ne govori o tebi )

a ne volim/ne želim neobjašnjene stvari

( mrzim  ... )

jer tačka je tačka i nju jedino osećam/prihvatam,

samo da se razumemo !

( i to bez cenkanja ovaj put )

Copyright © Balać Zorica