“Nesrećo”

U svakom tvom novom pokušaju da mi oči

približiš sebi nedostajao je onaj mali deo

zenice odavno otkinut od pogleda,

ukraden i zagubljen u ostacima tvojih misli na nju.

A ja sam se (tad misleći grešna sam)

u pogrešnog čoveka zagledala,

oči su me zavarale,slabost u dahu me je izdala.

Kako sada posle svega na sebe ogrnuti

kaput neuspeha koji još uvek miriše

na ruke koje su te jednom iskreno grille,

kuda ćeš po ovom nevremenu sam?

I brzo zaboravi molim te da ti je ta ista osoba

presvukla lice u osmeh za koji možda nisi ni znao

da postoji pod maskom uličnog zabavljača.

Ostani još malo na vetrometini dragi moj,

poslušaj reći koje kroz vazduh

odnosi vreme u mojim pesmama,rasipa u sitan pesak.

Nesreća nije samo tvoja privilegija nesrećo,

oduvek je bila i ostala moja verna senka.

Ruku pod ruku napustile smo

tvoj izmišljeni svet u nadi

da će te sunce još jednom ogrejati.

Da će to dete u tebi ponovo progledati

kada se jednom za neku drugu isti takav čaroban rodiš.

Copyright © Balać Zorica