Nepredvidljiv tok mojih neobuzdanih misli
odveo me je tamo gde ni sama nisam očekivala
trčeći uz stepenice besciljnog i trenutnog ludila.
U bespuću nesrećnog i dugotrajnog isčekivanja sreće
gde se i moja mašta odavno zagubila
tražim izgubljene reči ne bih li se vratila sebi,
onoj od koje redovno bežim.
Vuče me loša navika unazad
a trome i šeprtljave noge zapinju
o najsitnije kamenčiće dugačke putanje života,
ali sama želja da povučem crtu
i vratim se pravoj sebi
bez odliva realnog i priliva nepotrebnih strahova
gura me natrag u drugi, onaj stvaran, sebičan svet.
Po ko zna koji put besciljno lutanje, brisanje prašine
krvavim kolenima i prazan hod uznemirenih misli
utiče na mir moje sitne duše
lomeći je na nepovezane delove.
Jedna na drugu u čudnom, ali čarobnom nizu
sve ostale prazne misli ponovo dobijaju novi smisao
i svi se putevi ponovo otvaraju,
da kad jednom kao nekada, kada ponovo budem spremna
da svojim prvim jutarnjim uzdahom
obojim dan u lepše boje
zakoračim iznova među ljude bez straha
da li ću ljubav pokloniti onome koji to stvarno i zaslužuje.
Copyright © Balać Zorica
Nema komentara:
Objavi komentar