Reči

Konačno sigurna da sam sve moguće reči

potrošila pišući pesme o tebi,

kroz svaku si se provukao kao kroz iglene uši.

Verujem da sam ti u njima rekla

ono što nikad nisam smela i više od toga.

Htela sam da te zadržim,da mi duže potraješ,

da sećanje na ono naše lepo ostane zauvek.

Ali ne prija ni sećanje i što te više vraćam

u pesme sve me više pesmom boliš.

Pomislim pisaću, kroz reči ću sebe olakšati,

olakšam dušu a ona ponovo tobom oteža.

Ponadam se nestaćeš,ali ti si ponovu tu,

lukavo se smešiš,rukom mi odmahuješ.

Izađi kroz pesmu,u vetar se pretvori,

nestani da mogu ponovo slobodno disati,

da kad udahnem ne stegne oko srca tvoje prisustvo.

Pretvori se u malu pticu,odleti daleko,

zapevaj nekom drugom pesmu u koju će ludo verovati.

Kod mene si svoje odavno otpevao.

Copyright © Balać Zorica