Ima li pilota u avionu ?

 

Ha,kažem preponosno, uspela si nesrećnice,

srce ti je konačno prazno, šuplje,

( ne brojim više ovakve glupave izjave)

te moje budalaštine sve do jedne

do prve nove šamarčine kojom me pokosiš

nekom svojom malom banalnom rečenicom

( reči jesu tvoje igračke )

a znam pouzdano da iz svake nešto urla,doziva.

To opojno polje makova navlači me

da ponovo srljam u ponor

koji naravno samo ja mogu stvoriti

( kako tebe tako divnog optužiti ? )

Svi smo mi kovači svoje šugave sudbine,

jada, čemera i septičkih jama koje golim rukama

sebi u inat kopamo dok nam prsti ne prokrvare.

Obuzdaj me kako samo ti umeš i znaš,

otimam se kontroli leta i ulećem

u najcrnje oblake svog turbulentog života.

Budi bar jednom istinski kapetan leta

pa mi dozvoli da uživam u oblacima

bez prinudnog sletanja u najavi.

Nahrani me svojim čarobnim egoizmom

trepćući okicama i svim onim što čuvaš

u svojoj crnoj kutiji sebično od drugih.

Jednoga dana kada nađu moju olupinu

( koja je to fizički odavno postala )

na nekoj prelepoj livadi moje mladosti

na kojoj sam se zaigrala kao mala,

sahrani me molim te u njoj

da umesto bika Ferdinanda

kada iz inata samoj sebi postanem zombi

udišem to predivno cveće nikada omirisano.

Copyright © Balać Zorica